Hodi Ferenc 1950-2011.
Hodi Ferenc 1971. godine završava srednju umetničku školu/odsek dizajn. Jedno vreme radi u štampariji kao grafički dizajner. Do 2010 godine ostvaruje samostalne i kolektivne izložbe.
- 1974. god. otvara prvu samostalnu izlozbu u Novom Sadu.
- 1983. god. studijski boravak u Italiji.
- 1985. god. kolektivna izložba u Novom Sadu.
- 1986. god. druga samostalna izlozba u Novom Sadu.
- 1992. god. treća samostalna izložba u Novom Sadu.
- 1996 god. četvrta samostalna izlozba u Novom Sadu u Studiu M.
- 1996. god. kolektivna izložba u Beogradu.
- 1996. god. u galeriji VID peta samostalna izložba.
- 1997. god. šesta samostalna izlozba.
- 1998. god. Prnjavor kolektivna izložba.
- 1999. god. samostalna izložba u SKC sedma po redu.
- 1999. god. samostalna izložba u zgradi FORUMA.
- 2001. god. kolektivna izložba na SPENSu.
- 2002. god. kolektivna izložba u hotelu PARK.
- 2010. god. poslednja samostalna izložba Hodija Frenca u muzeju VOJVODINE.
Dela mu se nalaze u privatnim kolekcijama sirom sveta: Kanada, SAD, Francuska, Belgija, Italija.. Sigurno jedan od najznacajnih evropskih slikara kosmosa i fantastike. Kako to reče g-din Draško Redžep u jednom od svojih osvrta na Hodijev rad: “ Sumnje nema, visok stepen Hodijeve metafizičke i slikarske pronicljivosti može,danas i ovde i jos ponegde, da se meri jedino sa vlastitom pretpostavkom o veličanstvenom i užasavajućem beskraju kosmosa.“.
RADOVI HODIJA FERENCA KOJI SU U PRIVATNIM KOLEKCIJAMA
POSLEDNJI UGARSKI JERETIK
O poslednjem ugarskom jeretiku…
„Hodi slika ikone zla naše civilizacije, na ovim slikama nema ornamenata, ničeg ulepšanog, to su slike istine“ davne 1999. goidine je rekao Dragoslav Bokan prilikom otvaranja Hodijeve izložbe u Galeriji Studenskog kulturnog centra.
On je slikar koji je slikao figure u natprirodnoj veličini na triptisima formata šest puta tri metra. Za slikanje realistične a ne stilizovane forme, za precizno slikanje ljudske anatomije, nije mu bila potrebna ni fotografija ni epidijaskop, niti bilo kakvo drugo pomagalo. On kao imaginativac a ne perceptivac sve što mu je potrebno pronalazi u svojoj glavi. Sve nastaje čarobno – iz glave, rukom. On je bio slikar starog kova koji je slikao sa velikom strašću svakoga dana i po osamaest sati godinama. Izvore za svoju priču pronalazio je isključivo u kosmičkom ne pomišljajući na neku teoriju i praksu bluda, satanizma, biseks pornografije…
Za sebe je rekao da je sebe više video kao slikara a ne kao grafičkog dizajnera i da se zato posvetio slikarstvu. Na početku svog stvaralaštva je odbijao da slika hiper realizam smatrajući ga fotografskim preslikavanjem. Ipak je slikao realistične slike u svom senzibilitetu tokom osamaestih, devetnaestih godina. Zatim počinje da slika nadrealizam i pronalazi svoj manir. Kako ga je interesovala psihologija te prve slike uglavnom prikazuju psihološku stranu ljudskog bića. Crpeo je iz sebe iz iz drugih ljudi osobine koje je prikazivao. Tada nastaje slika Čovek, koji puzi ka svetlosti i traži neki izlaz kao neki simbol Hodijeve težnje.
paleta u ateljeu
sakriven iza slike
Atelje
Nakon desetak godnina pronalazi kosmologiju i shvata da svi zavisimo od kosmosa jer smo samo jedan njegov delić. Rekao je:“Ceo kosmos je univerzalni sistem, krećemo se zajedno sa samim jezgrom, sve se pokreće kao masa unutar koje se negde nalazimo.“
Zanimao ga je atom, elektricitet, kosmička tela,galaksije, oblici kosmosa. Smatrajući da je naša plazma i plazma u galaksiji i naša galaksija univerzalni sistem počeo je da slika u jednom realističnom maniru pune forme. Tražio je neke elemente koji bi dokazali njemu samom i drugima materiju kao kosmološku, zvezdanih i galaksijskh sistema i čoveka kao sastavnog dela te materije.
