Jaroslav Šimović
Jaroslav Šimović je svoje viđenje umetnosti i stvaranja umetničkog dela, davne 1975.godine podelio na stranici brošure samostalne izložbe:
Nedokučiva skrivena opsesija
U savremenom slikarstvu postoji bezbroj stilova pokreta i rešenja; svi ti stilovi u osnovi imaju svoje istorijsko opravdanje, naročito zbog tehnološkog i umetničkog razvoja i zato je koegzistencija raznorodnih opredeljenja jedna od odlika našeg vremena. Bogatstvo likovnih izraza dolazi ne samo zbog stepenastog istorijskog razvoja, koji je donosio uvek nove i nove izraze, već i zbog uzajamnog preplitanja nekih stilova, tako da mogućnosti iskaza postaju višedimenzionalnije. Iako se čini da je bogatstvo stilova veliko i da se za stvaralaišvo relativno lakše, ustvari to je prividno, jer je izgradnja jednog stila uslovljena nizom određenih faktora koji utiču na jedno lično opredeljenje. Moglo bi se slobodno reći da odabrani stil postaje pred umetnikom manja ili više nedokučiva skrivena opsesija i put ka njemu je različit, krivudav, tajanstven…
Kretanje ka zamišljenoj slici
Proces rada tek tako dobija prave čari i neodoljivu privlačnost. Inspiracija kao takva čini se irelevantnom kada se zna da je proces likovnog stvaralattva kontinuirani rad na istraživanju novih i originalnih rešenja zamišljene slike. Kretanje ka zamišljenoj slici je raznorodan proces rada, koji u metodskom i kreativnom postupku ima svoja pravila, koja proizilaze iz psihološke. istorijske, lokalne i aktuelne podloge i uslovljenosti.
Otkrivanje novih vizija i svetova
lzgled, sadržaj, tema, poruka, sigurnost i ubedljivost jedne slike proizilaze iz određene težnje za otkrivanjem novih vizija i svetova na bazi autohtonih i spoljnih uticaja koji čine jedinstvo faktora usmerenih ka novom nepoznatom.
J. Šimović
Slikar i pedagog
Slikar vojvođansko slovačkog porekla
Jaroslav Šimovič rođen je 24. aprila 1931. godine u Kisaču. Njegova biografija puna je ljudi koji su su mu pomogli da odneguje svoj talenat i pruži isti vetar u krila novim naraštajima. Učiteljica Ema Kubajnova, učitelj Jan Čajak zatim u Gimaziji Oljga Garaj-Babilon i Viačeslav Vov Rovnev, Karlavaris su neki od njih.
Mladih godina ilustruje časopis Sunac, nedeljnik Hlas ľudu, Narodni kalendar i časopis za decu Naši pionieri. Godine 1953. je za Slovačke narodne svečanosti izradio plakat, koji se i danas koristi, oslikao je scenografiju za lutkarsku predstavu i izradio brojne plakate za petrovački bioskop.
Od ilustratora do pedagoga
Pedesetih godina pojavio se i na stranicama časopisa Novi život kao likovni kritičar. Završio je Višu pedagošku školu u Novom Sadu smer crtanje i matematika 1954. godine kada je imao svoju prvu samostalnu izložbu u Petrovcu.
Jednu godinu je proveo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. U Beogradu je studirao stvaralaštvo Peđe Milosavljevića i Mila Milunovića. Radio je kao likovni pedagog u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Šidu od 1957. Na njega je imao veliki uticaj likovnio delo Save Šumanovića koje imao priliku detaljno upoznati u tom periodu. Život ga je vodio u Rumu pa kasnije 1961. godine prelazi u Novi Sad gde je predavao u OŠ „Vasa Stajić“, OŠ „Sonja Marinković“ i OŠ „Svetozar Marković Toza“. U penziji je od 1992.godine.
član udruženja likovnih umetnika
Godine 1971. postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), odn. Vojvodine (ULUV). Od 1975. radi u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Realizovao je preko 35 samostalnih izložbi, najviše u Novom Sadu. Samostatno je izlagao i u Bratislavi 1989. godine.
Pored slikarstva bavi se i tapiserijom. Petrovaradinski atelje 61 do sada je izradio pet njegovih tapiserija.
Za likovno stvaralaštvo dobio je više priznanja i nagrada, navodimo Nagradu novosadskog salona (2000), renomirane vojvođanske likovne manifestacije i Nagradu Cirila Kutljika za životno delo (2001).
Izabrani Šimovićevi radovi
Slobodan S. Sanader o izložbi Jaroslava Šimovića
Davne 1972. godine Umetnički savet Galerije likovnih umetnika Vojvodine uputio je poziv na izložbu Jaroslava Šimovića. Pre 50 godina Slobodan S.Sanader je u brošuri napisao par rečenica o ovom umetniku.
Neobične apstraktne kompozicije
Izložba Jaroslava Šmovića, za one koji ga znaju kao slikara pejzaža, figure u prostoru i ilustratora, predstavija iznenađenje i privlači pažnju. Najnoviji opus Jaroslava Šimovića obogačuje ovo podneblje sasvim osobenim, pomalo neobičnim apstraktnim kompozicijama. Te kompozicije prestavljajv doživljaje i sećanja, koje Šimović u svetu svoje imaginacije pretvara u nove vrednosti pune čudnih asoctiativnih konstelacija.
Teme Šimovićevog izraza
Šta je ustvari tema i kakav je stil, koji su okviri sadržaja ovakvog Šimovićevog izraza? U svakom slučaju teme za svoje inspiracije traži u svakidašnlici urbaniziranog sveta koji nas okružuje.
Savremeni vizuelni izraz današnjice
On vešto organizuje kompoziciju i veoma intuitivno realizuje svoje neobične vizije, ostajući na taj način izvan određenih stliskih grupacija u Vojvodini. U ranijim slikama ove apstraktne faze, gradi sliku na celoj površini platna sa naglašenim jezgrima koja aktiviraju gledaoca. Tu je prisutna figura čoveka transponovana u profilima organsko-geometriskog porekla. Međutim, u najnovijim slikama zadržava predhodni stil, ali ostavlja čiste površine sa ravnemerno nanetom bojom da bi na manjoj površini sažeo bogatstvo sadržaja. Taj sadržaj nam je dobro poznat, ali nije viđen u ovakvom sklopu kompozicije. Sve te znake-simbole, ima tu i „delića urbane scenograitje“, pešačkih prelaza-zebri, parcelisanog zemljišta, njiva, krugova i linija, Šimović znalački povezuje bojenim trakama dobijajući veoma skladnu celinu. Sastavni deo te celine, ritmički veoma efektne, upodpunjuje uzdržanim koloritom i po negde naglašenim kolorističkim akcentom. Upravo te linje, krugovi, spregovi, te aglomeracije sa ujednačenim bojenim kaskadama, to je svet Jaroslava Šimovića koji nam saopštava savremenim vizuelnim izrazom današnjice.
Slobodan S. Sanader
